Rodna ravnopravnost, takođe poznata kao jednakost polova, je stanje jednake lakoće pristupa resursima i mogućnostima bez obzira na pol, uključujući ekonomsko učešće i donošenje odluka; i stanje jednakog vrednovanja različitih ponašanja, težnji i potreba, bez obzira na pol. Ustav Srbije, usvojen 2006. godine, podržava ravnopravnost žena i muškaraca, nalaže politiku jednakih mogućnosti i zabranjuje direktnu i indirektnu diskriminaciju, uključujući diskriminaciju na osnovu pola, rodnog identiteta, kao i  bračnog i porodičnog statusa. Ipak, u praksi su stvari malo drugačije, pa je potrebno raditi na poboljšanju kvaliteta rodne ravnopravnosti u našoj zemlji.

IZVOR: https://images.pexels.com/photos/1722196/pexels-photo-1722196.jpeg

Kakvo je stanje u Srbiji?

Uprkos zakonima i politikama koje promovišu rodnu ravnopravnost, žene su nedovoljno zastupljene u donošenju odluka u svim sferama društvenog, ekonomskog i političkog života Srbije. Istraživanja su pokazala da je polovina žena u Srbiji doživela nasilje u porodici, a žene i Romi se smatraju grupama koje su najviše izložene diskriminaciji. Diskriminacija i strukturne barijere dovode do rodnog jaza u platama i značajno niže stope učešća u radnoj snazi među ženama. Žene takođe provode dvostruko više vremena od muškaraca na neplaćenim poslovima nege u domaćinstvu.

Kako postići rodnu ravnopravnost?

Prijavite nasilje

Potražite pomoć i podršku ako znate da vaš prijatelj ili poznanik pati od nasilja u porodici ili drugog zlostavljanja. Ova vrsta nasilja nije ograničena na fizičku agresiju. Verbalni napadi (psovke i pretnje) i psihičko zlostavljanje (kontrolno, manipulativno i zastrašujuće ponašanje) takođe utiču na žene. Često se sve ove stvari dešavaju zajedno. Ako doživite nasilje u porodici, imajte na umu da niste sami. 

Pandemija je takođe dovela do naglog porasta nasilja nad ženama i devojčicama. Sa merama zaključavanja, mnoge žene su zarobljene kod kuće sa svojim nasilnicima. Podaci koji se pojavljuju pokazuju da je od izbijanja pandemije nasilje nad ženama i devojčicama – a posebno nasilje u porodici – intenzivirano.

U izveštaju UN-a ističe se da u većini zemalja sa dostupnim podacima manje od 40 procenata žena koje doživljavaju nasilje traži pomoć bilo koje vrste. Među onima koje to rade, većina se obraća porodici i prijateljima, a malo njih koristi zvanične institucije i mehanizme, kao što su policija i zdravstvene službe. Manje od 10 odsto žena se obratilo policiji nakon što su pretrpele nasilje.

IZVOR: https://images.pexels.com/photos/942419/pexels-photo-942419.jpeg

Uključivanje žena u aktivni politički život

Prema podacima UN-a iz 2017. godine, samo 17 zemalja ima žene na čelu država i/ili vlada. Ukupan prosek žena u zakonodavnim telima je samo 23,4 odsto. Potrebno je da se skrene pažnja na to ko su kandidatkinje, posebno žene iz nedovoljno zastupljenih zajednica i da se ohrabruju da postanu aktivni članovi društva koji se bore za promene na bolje. 

Jednake plate

Za svaki dolar koji muškarac zaradi, žene zarađuju u proseku 70-90 centi, prema podacima UN. Stoga je važno posmatrati i podržavati kompanije koje isplaćuju jednaku platu, beneficije i bonuse zaposlenima na istim pozicijama. 

Jednako obrazovanje

Takođe, šanse za jednako i kvalitetno obrazovanje neophodne su kako bi se rodna ravnopravnost postigla, a žene osposobile za obavljanje visokih funkcija. Poslednjih godina u Srbiji deluje da se ovaj problem iskorenjava, jer žene imaju potpuno ista prava pristupanju obrazovnim institucijama, mada se ipak i dalje treba raditi na istim kriterijumima prilikom ocenjivanja i opštem poboljšanju položaja žena u obrazovanju.

Rodna ravnopravnost je tretiranje muškaraca i žena kao ljudska bića jednakog statusa i vrednosti. Suditi o osobi na osnovu njenih zasluga, a ne posmatrati je kao inferiornu ili superiornu isključivo na osnovu njenog pola jeste cilj rodne ravnopravnosti. Nažalost, današnje stanje ne samo u Srbiji, već širom sveta, ukazuje na to da je ova predrasuda još uvek široko rasprostranjena. Ne možemo reći da smo postigli rodnu ravnopravnost dok se ova predrasuda ne prevaziđe i dok ne eliminišemo iracionalnu odbojnost koju ljudi imaju prema nekome samo zbog pola.