Otvaranje novih radnih mjesta ne znaći nužno zaposlenje stručno osposobljenih radnika, naprotiv. S druge strane rad od kuće, naročito u soba pandemije, i u samoj suštini predstvlja jedan od lakših i poželjnijih načina da se dođe do posla, i bašiz tog razloga, većina mladih teži da pronađe svoje mesto upravo u ovom sektoru. Naime digitalna ekonomija i mobilnost, odnosno povećana agilnost na radnom mestu sa sobom donosi mnogobrojne benefite i rizike. Kada upoređujemo tradicionalne firme, koje na uspešan ili manje uspešan način da se prilagode novim tehnologijama, i firme koje su se pojavile paralelno sa postankom novih tehnologija, onda možemo zaključiti da druga skupina ima agilniji, strutuiran projektni način, otoreniji prema ekonomskom sistemu i mnogo učinkovitiji naročito u sektoru inovacija. Ovo tagođe ima uticaja na nove sektore koji su se pojavili na tržištu rada, što se u prvu ruku odnosi na freelancing(slobodne radnike) i samozaposlene.
IMAGE SOURCE: https://www.pexels.com/photo/abundance-bank-bank-notes-banking-259249/
Lokalno tržište
Jedan od preduslova za zaposlenje u EU jeste obrazovanje u sektorima koji su konkurentni na tržištu rada. Uzimajući u obzir akademske okvire i broj fakultetski obrazovanih građana u različitim sektorima u Srbiji, lokalno tržište rada ima resurse koji bi se sa članstvom u EU imalo realne šanse da ostvari zasposlenje u struci. Međutim, poražavajuća je činjenica da većina stručno obrazovanih ljudi odlazi iz Srbije u potrazi za boljim uslovima za rad čemu svedoči i statistika gde Srbiju na mesečnom nivou napusti 4.000 ljudi, a na godišnjem planu čak 51.000. Poenta rešavanja ovog problema, koja je ujedno jedan od preduslova za ulazak u EU, jeste dugoročno rešavanje stabilnosti tržišta rada umesto kratkoročnih rešenja koja ne daju dugosežne efekte.
Konkurentni na tržištu rada
IMAGE SOURCE: https://www.pexels.com/photo/1-euro-cent-730647/
Sa pristupanjem evropskoj porodici po analagoji dolazi do suštinskih promena u funskcionisanju tržišta rada. Umesto standardne procedure koja trenutno važi gde članovi naše lokalne zajednice moraju da dobiju dozvolu za rad, tu bi došlo do bitnih izmena. S obzirom na to da bi članstvo donelo učešće na jedinstvenom tržištu rada, kapitala i usluga, ne bi bilo više potrebe za izdavanjem zasebnih radnih dozvola u zemljama koje su već članice EU. Uzimajući u obzir činjenicu da jedinstveno tržište rada nudi veći broj mogućnosti i sa razvićem novih tehnologija nije više neophodno provoditi sate u kancelariji jer većina poslova koja se obavlja digitalnim putem je preusmerena na rad od kuće. Ovo bi učinilo da zaposleni u određenim sektorima bi mogli da obavljaju svoj posao kvalitetno i bez prepreka bez da odlaze iz svoje domovine. Jako je bitno napomenuti da digitalna ekonomija omogućava baš takav vid agilnosti i mobilnosti u cilju rešavanja problema i obavljanje poslova na licu mesta.
Trenutno stanje u lokalnoj zajednici sugeriše da većina stanovništva se bavi trgovinom i poslovanjem izvan državnog sektora. Većina ljudi se odlučuje za ovakav korak upravo iz razloga što trenutno tržište rada ne omogućava zaposlenje. Školovani ljudi se susreću sa izazovima gde su prinuđeni da rade kao slobodni radnici za online freelance kompanije ne bi li se izborili za bolju poziciju i napredak. Članstvo u evropskoj zajednici bi umnogome doprineli rešenju ovoga problema.
