Masovne migracije su postale svakodnevnice u zemljama sa Zapadnog Balkana, a prema analizama EUROSTAT-a broj migranata sa Balkana je u konstantnom porastu. U cilju saznanja uzroka ovolikog obima migracija jedan od navoda govori kako su partijske knjižice bitnije od diploma što predstavlja poraz ne samo za pojednica već i za celokupnu lokalnu zajedicu. Ukolilo bi sproveli anketu gde bi jedino pitanje bilo da li mladi žele da odu sa prostora Balkana, većina bi se saglasila sa ovom tvrdnjom. Uzimajući u obzir i podatak da se broj radnih dozvola od početka pandemije za rad u zemljama EU utrostručio. Prema informacijama Instituta za razvoj i inovacije iz Beograda koji je razvio metodologiju po kojoj izračunava gubitke na osnovu odliva stanovništva, došli su do podatka da zemlje Zapadnog Balkana gube između tri do pet milijardi eura godišnje.
Problemi u razvoju
Ne možemo generalizovati i tvrditi da apsolutno svi mladi žele da odu iz naših krajeva jer osjećaj rodoljublja ponekad nadjača potrebu za odlaskom u bolji život. Nekolicina mladih se bori da ostane na svojem ognjištu u nadi da će doprineti razvoju kraja, međutim to nije izvodljivo kroz delovanje pojedinca. U drugu ruku, veliki broj mladih osoba se školuje i odlučuje za odlazak ne bi li svojoj porodici i sebi obezbedili bolji život, a ne puku egzistenciju. Mladi se uglavnom odlučuju za zemlje EU iz razloga što dobijanje radne dozvole u nekoj od ovih zemalja im omogućava bolja primanja i uslove za život, kao i mogućnost napredovanja u određenim oblastima. Istina je da ovakvi “odlivi mozgova” vode ka problemima kao što su održavanje penzionog i zdravstvenog sistema, koji će neminovno dovesti do problema u razvoju. Pitanje koje se nameće u ovom scenariju jeste da li će zemlje koje imaju problema sa odlivom mladih, obrazovanih i visoko stručnih kadrova moći da preskoče nivo srednje razvijenosti.
Manjak perspektive
Kao jedan od najčešćih razloga za odlazak iz naših krajeva pored nedostatka posla jeste i nedostatak perspektive i mogućnosti za napredovanje. Nažalost, mala količina novca iz državnog budžeta je usmerena baš na investicije u provatnim sektorima u kojim mladi ljudi uglavnom traže poziciju s nadom da će im to otvoriti vrata prema novim mogućnostima i napretku. Pored nedostatka perspektive, još jedan od razloga jeste i nedostatak sigurnosti i stabilnosti. Težnja ka zemljama EU je upravo zbog stabilnosti sistema kao sto su osiguranje, zdravstvo, politički sistem, i jednake šanse za sve upravo zbog implementacije jedinstvenog tržišta rada. Ono što stvara osećaj distopije u našoj zajednici jeste besperspektivna percepcija i nemogućnost mladih ljudi da će moći da ostvari svoje potencijale u ovom društvu u nekom bližem vremenskom periodu. Kao posledica ovome jeste i nedostatak obrazovanih mladih kadrova i kvalifikovane radne snage.
Mladi ljudi se beskompromisno odlučuju za odlazak iz naših krajeva iz mnogobrojnih razloga. S promenom svetskog poretka i porastom prilika za zaposlenje i razvoj, upravo ono što nedostaje našoj zajednici, je razlog za odlazak mladih ljudi sa naših prostora. Perspektiva i manjak nade za bolje sutra su ključni okidači za odlazak mladih sa naših prostora.