Svako je bio u prilici da svedoči nekoj nesreći na drumu i neretko rezultat tih nesreća bude smrtni slučaj. Ukoliko bi se poštovala već regulisana pravila koja je država postavila, zasigurno bi bilo manje povređenih, a naročito smrtnih slučajeva. Ipak, jedno od glavnih pitanja je koliko bi se zapravo bezbednost na putevima povećala ukoliko bi se primenili EU standardi.
Kažnjavanje
Jedan od glavnih razloga zašto se u Srbiji dogodi toliki broj nesreća usled bahate vožnje i vožnje u alkoholisanom stanju jeste neadekvatno reagovanje organa vlasti. Često se mogu čuti priče ljudi kako su uspeli da izbegnu kaznu tako što su dali mito ili povukli vezu. Čini se kao da zakon važi samo za one koje nisu u stanju da plate kaznu. Isti ti ljudi koji uspeju da se izvuku ne uspevaju to da učine van države, na primer, u mnogim zemljama EU, kao što su Nemačka ili Francuska, čak i ako biste pokušali da potplatite policajca, neretko biste završili sa još gorim kaznama. Time što bi ljudi znali da postoji neko ko će da primenjuje zakon, momentalno bi dolazilo do poštovanja istog.
Ponašanje učesnika u saobraćaju je važna determinanta bezbednosti na putevima u zemlji. Neprilagođena ili prevelika brzina je najčešći uzrok udesa u Srbiji. U 2018. godini, brzina je identifikovana kao faktor u 52% saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom.
Vožnja pod dejstvom alkohola je još jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nesreća u Srbiji. U 2016, oko 17% saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom bilo je povezano sa vožnjom pod uticajem alkohola.
Nošenje pojasa
Ovo predstavlja veliki problem u našoj državi, jer mnogo povreda i smrtnih slučajeva su se mogli sprečiti da se nosio pojas. Naravno, vezivanje pojasa se odnosi na sve u vozilu, ne samo na vozača i suvozača. Saobraćajni policajci uglavnom kažnjavaju vozače i suvozače, dok za ljude na zadnjem sedištu često ne postoje nikakve kazne.
Upotreba sigurnosnih pojaseva je još uvek niska u Srbiji i mnogi životi bi mogli biti spaseni uz pomoć njih. Prema istraživanju, u 2018. dečija sedišta su korišćena za 60% dece starosti do 3 godine, ali za samo 45% dece između 4 i 12 godina.
Šta kaže statistika?
Što se tiče država EU, broj poginulih u saobraćajnim nesrećama značajno je opao u poslednjih 20 godina: broj poginulih u državama članicama EU pao je za 31,0% između 2009. i 2019. Smanjenje je kontinuirano tokom godina, sa izuzetkom 2015. godine kada je zabeležen porast od 0,9 % u odnosu na prethodnu godinu. Broj poginulih u saobraćajnim nezgodama u 2019. godini nastavio je da opada u odnosu na 2018. godinu (-2,5 %).
Srbija je prijavila 546 smrtnih slučajeva u saobraćaju u 2018. godini, što je pad od 5,7% u odnosu na 2017. Stopu smrtnosti iznosilo je 7,8 poginulih u saobraćaju na 100.000 stanovnika. Srbija je usvojila Zakon o putevima 2018. godine. Ovim zakonom je predviđeno uvođenje procedura kao što su inspekcija bezbednosti na putevima, revizija bezbednosti i identifikacija crnih tačaka.
Dugoročno istraživanje pokazuje da je saobraćaj u Srbiji postao bezbedniji za većinu, ali ne za sve grupe korisnika u saobraćaju. Posebno, motociklisti nisu imali koristi od poboljšanja bezbednosti na putevima uvedenih u proteklim decenijama. Broj smrtnih slučajeva iznosio je 29 u 2000. pre nego što je dostigao vrhunac 2008. godine kada je poginulo 79 motociklista na srpskim putevima. Od tada su se smrtni slučajevi malo smanjili sa 39 poginulih motociklista 2018. godine – i dalje povećanje od 34,5% u odnosu na 2000. Ovo se delimično može objasniti značajnim porastom registrovanih motocikala i mopeda u Srbiji između 2010. i 2018. godine.
Evropska unija (EU) ima najbezbednije puteve na svetu na kojima je 49 ljudi na milion stanovnika poginulo u sudarima 2018. godine. Primenjivanje zakona koji važe u državama članicama EU, kao i poštovanje već postojećih koji se odnose na prekomernu brzinu, vožnju pod dejstvom alkohola i drugih opijata, kao i obavezno nošenje pojasa, poboljšalo bi stanje na putevima u Srbiji koje je itekako gore nego na putevima EU.