U poslednje vreme pokazalo se da pandemija virusa Kovid-19 ne utiče samo na globalno zdravstveno stanje, već svoje korene pruža daleko u svakodnevni život pojedinaca i nesumnjivo utiče na skoro svaki aspekt života. Brojna zaključavanja, restrikcije, a u poslednje vreme i govor o diskriminaciji po pitanju imunizacije protiv virusa dovode do pitanja da li je pandemija smanjila (ili pak povećala) poverenje u javne institucije od kojih se u vreme najveće krize očekivalo da nešto učine za dobrobit naroda.

IZVOR: https://images.pexels.com/photos/3970332/pexels-photo-3970332.jpeg

Kako je pandemija obeležila Srbiju?

Pandemija je započela u decembru 2019. godine, a u 2020. godini je obeležila ceo svet i drastično izmenila način obrazovanja, poslovanja, druženja i druge sfere svakodnevnog života. Što se konkretno Srbije tiče, u martu 2020. Vlada je proglasila vanredno stanje i uvela policijski čas, koji se postepeno povećavao, da bi došlo i do trenutaka kada je narodu bilo zabranjeno da izlazi van kuće nekoliko dana uzastopno. U svom tom mraku i panici, mediji koji su svakodnevno izveštavali o stanju u Srbiji značajno su doprinosili opštem osećaju nesigurnosti, nemira i straha. Izjave tipa da nam postojeća groblja neće biti dovoljna, da je narod kriv za nekontrolisano širenje zaraze, kao i da nema povratka ukoliko i mi budemo potencijalni zaraženi ostavile su neizbrisiv trag na populaciju koja je to bila prinuđena da prati u svoja četiri zida. 

Stanje u Novom Pazaru

Novi Pazar je najveću bitku sa Kovidom-19 vodio u junu i julu 2020. godine, kada je Opšta bolnica doživela kolaps zbog nedovoljnog osoblja i neopremljenosti. Prizori ljudi koji kolabiraju pred vratima bolnice, nemoć lekara da išta urade po tom pitanju jer nemaju adekvatnu opremu dovelo je do gubljenja poverenja u javne institucije. Takođe, kada su premijerka Srbije i ministar zdravlja za vreme najveće krize posetili Novi Pazar i ubeđivali očajni narod da je sve u redu i da je opreme i osoblja dovoljno, to je izazvalo kontraefekat jer je narod odmah ustao i protestovao u nameri da njihov glas čuju oni koji im mogu pomoći. Istog tog dana, nekoliko časova pre dolaska političkih zvaničnika, pacijenti iz novopazarske bolnice bivali su hitno otpušteni na kućno lečenje kako se ne bi videlo očajno stanje u kojem su ljudi spavali na podu i po hodnicima. 

IZVOR: https://images.pexels.com/photos/3970330/pexels-photo-3970330.jpeg

Zasigurno da su sve ove scene kao iz horor filmova ostavile traga na Novopazarcima koji su u to vreme itekako izgubili već poljuljano poverenje u javne institucije. Donacije naroda iz dijaspore, Republike Turske, pomoć lekara iz Bosne i Hercegovine bile su spas u ovo teško vreme, dok su državni organi čija je obaveza bila da hitno reaguju i pomognu nemo posmatrali i grabili priliku da u pogrešnom svetlu predstave čitavu situaciju i očaj naroda koji je svakodnevno gubio svoje voljene. 

Takođe, prikrivanje broja obolelih i umrlih i manipulisanje javnošću prikazujući nerealnu sliku posledica virusa u velikoj meri je uticalo da narod oseti da nemaju iskrenu podršku od vladajućih organizacija čija je obaveza da o njima brine. 

Ne može se sa sigurnošću reći kakvo je bilo poverenje naroda u javne institucije pre izbijanja krize prouzrokovane Kovidom-19, ali jedno je sigurno. Pandemija je to poverenje znatno narušila i iznela na površinu brojne rupe i mane u javnim institucijama na čijem otklanjanju hitno treba poraditi.