Uviđamo da svake godine znatan broj ljudi odlazi u inostranstvo kako bi tragali za boljim prilikama i boljim životom. Postoje različite metode kako se suzbija „odliv mozgova” a ovde ćemo predstaviti neke od njih. 

IZVOR: https://images.pexels.com/photos/7034392/pexels-photo-7034392.jpeg

Otvaranje novih radnih mesta

Jedan od ključnih problema u Srbiji za mlade jeste nedostatak šansi za zaposlenje. Ovde se retko otvaraju nove fabrike koje bi mogle da zaposle mlade koji završavaju škole. Mnogi koji uspeju da se zaposle, inače su prinuđeni da rade za minimalac, ili čak da ih gazda plaća na crno ispod minimalca, a da ih pritom i ne osigura. Svim ljudima su evidentni ovi problemi, ali retko ko ne razmišlja o tome da ode na stranu i da se zaposli. Potrebno je da se vlast pozabavi ovim problemom, jer ovim tempom ljudi koji su stekli obrazovanje odmah odlaze iz zemlje što je veoma loše za prosperitet Srbije. Država treba da pomaže privrednike koliko god može kako bi ljudi mogli da se zaposle i time daju šansu za bolji život ovde.

Pravično zaposlenje

Ukoliko neko uspe da dođe do slobodnog radnog mesta, onda on ili ona treba da se angažuje kako bi uspeo/la da se zaposli. Naime, u našoj zemlji vlada mišljenje da se čovek jedino može zaposliti ukoliko ima poznanike ili novac kojim bi platio tu poziciju. Ovo je problem s kojim se ceo svet bori, a ne samo Srbija. Nažalost, ovde je naročito zastupljen. Potrebno je da zemlja reaguje adekvatno na korumpirani sistem koji je na snazi, teško je za očekivati da je to moguće odjednom iskoreniti, ali neophodno je početi. Ukoliko bi se ovo uspelo, to bi stavilo do znanja građanima da mogu da dobiju posao ukoliko imaju znanje za to. Čim građani počnu da veruju u sistem, onda dolazi do drugačijeg razmišljanja, što rezultuje da ljudi žele da ostanu i bore se za život u mestu gde im je porodica i gde su im prijatelji.

Pružiti adekvatnu edukaciju

IZVOR: https://images.pexels.com/photos/3182826/pexels-photo-3182826.jpeg

Ono što se često može primetiti u našem obrazovnom sistemu jeste sumanutost nekih delova. Naime, deca se bave predmetima koji im uopšte ne mogu pomoći u onome čime oni žele da se bave. Potrebno je da država ranije usmerava svoje učenike prema onome što oni žele, naravno imajući u vidu njihovo pređašnje obrazovno postignuće. Takođe, državni organi mogu da se konsultuju sa lokalnim firmama, kako bi ustanovili koji im kadar treba, i šta je potrebno da učenici srednjih strukovnih škola znaju kako bi mogli odmah nakon diplomiranja da se zaposle. Ovakav pristup garantuje poslodavcima stručne ljude, dok su učenici uvereni da sav trud vredi i rezultuje zaposlenju. Država mora da garantuje svojim obrazovanim ljudima posao. Neko ko stekne visoko obrazovanje treba da je uveren da će odmah moći da se zaposli. Ukoliko neko završi svoj fakultet sa veoma dobrim prosekom, treba da bude nagrađen dobrom funkcijom na kojoj će svoje znanje moći da koristi u plemenite svrhe. Time što će obrazovani ljudi biti na visokim funkcijama, stekla bi se pravna država i sistem bi bio znatno efikasniji.

Postoji mnogo toga što može da se učini kako bi se trenutno stanje poboljšalo. Potrebne su razne reforme na državnom nivou da bi se razmišljanje mladih ljudi potpuno promenilo, mada je neophodan i velik trud i volja da bi se to uspelo.