Već duži vremenski period STEM nauke su rezervisane isključivo za muški rod zbog duboko ukorenjenog stereotipa da to nisu zanimanja koja priliče devojčicama, jer nisu dovoljno ženstvena i zahtevaju mukotrpan rad. Međutim, sa proširenjem obima struke, a samim tim i tržišta rada potražnja u nekim sektorima, kao što je IT, vrtoglavo je porasla. Po svojoj prirodi, deca, bez obzira na pol, su mali naučnici, sa neverovatnim kapacitetima koji moraju da budu usmereni. Uzimajući ovo u obzir možemo opravdati činjenicu zbog čega je upravo obrazovanje jedan od glavnih elemenata u Evropskoj Uniji. Stoga je STEM koncept sve više zastupljen kako u osnovnim, tako i u srednjim školama, sa ciljem da se na sto bolji način razviju sposobnosti dece da rešavaju realne probleme. Iako ne možemo govoriti o potpunoj totalnosti, ipak je primetno da u školama koje praktikuju STEM obrazovanje preovladavaju dečaci upravo zbog tog koncepta gde su muškarci prijemčiviji da se bave prirodnim naukama.
Intelektualni kapaciteti
Kroz istoriju je potvrđeno da su žene dale neverovatne rezultate i doprinos nauci. Uzmimo za primer Mariju Kiri, jedinu ženu nosioca dve Nobelove nagrade iz različitih naučnih oblasti-fizika i hemija. Nesumnjivo, mnogim devojčicama je upravo ona uzor i inspiracija za dosezanje velikih rezltata iz oblasti nauke. Međutim, ono što im nedostaje jeste upravo podrška kako od porodice tako i od lokalne zajednice. Ogroman broj devojčica koje postižu neverovatne rezultate iz određenih naučnih oblasti kao što su hemija, matematika, fizika ne dobiju svoju priliku da se dokažu na nekom od prestižnih takmičenja iz ovih oblasti upravo zbog nedostatka sredstava i sluha za takve događaje.
Razbijanje stereotipa
Baš kao što je i ranije napomenuto STEM nauke su dugi niz godina bile rezervisane isključivo za muškarce uz nekolicinu izuzetaka. Nije moguće govoriti o intlektualnoj superiornosti u ovim oblastima jer intelektualni kapaciteti kod muškaraca i žena ne trpe neku značajnu razliku. Problem leži u duboko ukorenjenim stereotipima gde je jedan vid delatnosti namenjen muškarcima, a drugi vid delatnosti ženama. S promenama u svetskom poretku, potreba za razbijanjem ovog stereotipa svakodnevno raste, a implementacija STEM programa u osnovne i srednje škole znatno doprinosi tome. Problem se pak javlja da neki roditelji ipak izbegavaju da daju svoju decu u takve škole uz pretpostavke da će im to biti previše. Međutim, neophodno je razumeti da razvitak analitičkog uma kod devojčica znatno doprinosi njihovom daljnjem intelektualnom razviću i boljem razumevanju pojava u lokalnoj zajednici i u svetu. Ovo može dovesti do fenomenalnih rezultata gde devojčice iz lokalne zajednice postaju ozbiljni konkurenti u određenim oblastima kako na lokalnom i državnom, tako i svetskom planu. Rešavanje realnih problema, u realnom vremenu, što je jedan od osnovnih zadataka STEM obrazovanja, pomoći će im da na bolji način sagledaju prioritete i potencijale, definišu ciljeve i samim tim ostvaruju uspeh.
Neiscrpan resurs svake države jesu deca. Poražavajuće je kada primetite da se čak i pri odabiru buduće profesije sprovodi neki vid rodne diskriminacije, bez toga da uvidimo da upravo te mlade, buduće nade pretstavljaju vrata prema svetu ne samo za državu, već i za jedan specifičan region.