Iz godine u godinu i kroz više istraživanja, nedostatak jednake plate na radnom mestu i polna diskriminacija prepoznati su kao jedni od vodećih problema u društvu. Žene su godinama zarađivale manje od svojih muških kolega, i iako se taj jaz vremenom polako smanjivao, i dalje ostaje prepreka za preveliki broj radnika. Jednaka plata za jednak rad jedan je od temeljnih principa EU sadržanih u članu 157. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Zemlje EU moraju eliminisati diskriminaciju na osnovu pola u pogledu svih aspekata i uslova naknade za isti rad ili rad jednake vrednosti.
Uzimajući ovaj cilj u obzir, navešćemo nekoliko načina kako se mogu osigurati jednake plate za žene i muškarce.
Povećanje minimalne zarade
Prezastupljenost žena na poslovima sa niskim platama, kao što su poslovi u uslužnom sektoru, jedan je od faktora koji doprinose nejednakim platama. Pošto žene predstavljaju veliki procenat radnika koji primaju minimalnu platu, povećanje minimalne zarade imalo bi značajan efekat u smislu sužavanja rodnog jaza. Povećanje minimalne zarade bi takođe pozitivno uticalo na sve radnike sa niskim primanjima, bez obzira na pol.
Plaćeno porodiljsko odsustvo
Još jedan faktor koji doprinosi rodnom jazu u platama je nedovoljna politika koja se tiče plaćenog porodiljskog odsustva. Žene i dalje češće od muškaraca uzimaju porodiljsko odsustvo, kao i slobodno vreme radi nege dece ili drugih rođaka. Pošto radna mesta nude neadekvatno porodiljsko odsustvo za svoje zaposlene, to znači da žene mogu biti prinuđene da napuste posao kako bi ispunile obaveze nege.
Sprovođenje jednakog plaćenog porodiljskog odsustva za muškarce i žene omogućilo bi da više žena ostane na poslu i pomoglo bi da se spreči pad zarade koji se trenutno dešava nakon što žene dobiju svoje prvo dete. Takođe bi pomoglo da se izjednače mogućnosti porodiljskog odsustva za sve zaposlene, bez obzira na pol.
Prethodna zarada kao izgovor za nisku platu
Prilikom intervjua sa potencijalnim kandidatima i novim zaposlenima, poslodavci često pitaju zaposlene o visini plata sa prethodnih poslova. U nekim slučajevima, ove strategije zapošljavanja se koriste da opravdaju niske plate na osnovu toga koliko je zaposlenik zaradio na prethodnim pozicijama. Zasnivanje plata zaposlenih na osnovu prethodnih poslova takođe može neproporcionalno uticati na žene, za koje je već veća verovatnoća da će zarađivati manje od muškaraca, nastavljajući ciklus nejednakih plata.
Umesto da zasnivaju platu na osnovu prethodnih zarada, poslodavci bi trebalo da razmotre postavljanje jasnog, transparentnog raspona plata za poziciju za koju zapošljavaju, umesto da zasnivaju visinu plate na prošlom iskustvu zaposlenog. Postavljanjem jasnog raspona plata, poslodavac i kandidat će moći da pregovaraju o nadoknadi koja je fer prema postojećim članovima kolektiva, a da se pritom i dalje uzme u obzir radno iskustvo kandidata.
Jednake mogućnosti za napredovanje
Žene obično dobijaju manje povratnih informacija o svom radnom učinku i imaju manji pristup mentorstvu i sponzorstvu. Neophodno je da poslodavci obezbede da žene u njihovoj organizaciji imaju jednak pristup mogućnostima koje pozitivno utiču na njihovu karijeru i da ne budu opterećene nesrazmerno velikom količinom „kancelarijskih kućnih poslova“, kao što je organizovanje događaja ili ugovaranje sastanaka.
Uvođenje ovih promena na individualnom, državnom i nacionalnom nivou moglo bi mnogo doprineti postizanju jednake plate za jednak rad. Dok se to ne postigne, na nama kao aktivnim članovima društva ostaje mnogo posla zarad svetlije budućnosti.