Procenjeno je da se u Srbiji, sve do 2011. godine, u zaštitu životne sredine ulagalo svega 0,4% BDP-a, dok postoje podaci koji sugerišu da je zbog ekonomske krize ulaganje čak još više opalo tokom nekoliko poslednjih godina. S druge strane, ohrabrujuća je činjenica da razvijenije zemlje ulažu preko 2.5% svog BDP-a u zaštitu životne sredine. Ovaj podatak nam govori koliku vrednost i pažnju životna sredina uživa u društvima gde se vrednosti poput održivog razvoja, organske proizvodnje hrane, recikliranja otpada itd., promovišu i smatraju važnom investicijom u boljitak same države.
Ovakav pogled na zaštitu i očuvanje životne sredine može nam pomoći da bolje razumemo njenu vrednost i poslužiti nam kao podstrek da više promišljamo o načinima na koje možemo dati svoj lični doprinos ovoj, čini se, najvažnijoj investiciji u nas i naše potomstvo.
U tom svetlu, predstavljamo pet ideja za efikasniju zaštitu životne sredine kod nas.
IZVOR SLIKE: https://www.pexels.com/photo/person-holding-a-green-plant-1072824/
Recikliranje otpada
Možemo sa sigurnošću tvrditi da reciklaža danas znači mnogo više od pukog smanjenja količine otpada koji se šalje na deponije. Štaviše, možemo se čak i pohvaliti dugačkom listom prednosti i pogodnosti reciklaže koje nisu ograničene na samo životnu sredinu, već mogu čak imati i znatne ekonomske i društvene implikacije i doborbiti.
Dakle, gotovo sve što možemo da vidimo oko sebe možemo da recikliramo. Tako na primer, stvari koje možemo reciklirati iz našeg okruženja jesu plastične, aluminijumske i staklene flaše, papir uopšte, baterije, kao i još mnoge druge stvari.
Štednja električne energije
Veruje se da ako bismo svi ugasili svetla na samo sat vremena, uštedeli bismo dovoljno energije da dva puta otputujemo od Zemlje do Plutona i nazad, i uzgred smanjimo ogromnu količinu emisije ugljen-dioksida. Ako su ovo rezultati gašenja svetla za samo 60 minuta, možete zamsilti kakav uticaj bi imala naša svakodnevna navika da uvek za sobom ugasimo svetlo u prostoriji koju više ne koristimo, isključimo kompjuter onda kada nam ne treba, i koristimo solarnu energiju umesto električne.
IZVOR SLIKE: https://www.pexels.com/search/recycle/
Višestruka, a ne jednokratna upotreba
Svi smo u prilici da kada idemo u kupovinu ponesemo papirnu kesu koju smo dobili kada smo prethodni put kupovali namirnice. Iako ovo naizgled može biti neznatan potez kako bismo uštedeli naše resurse, on može itekako imati veliki uticaj na to kako ramišljamo o potrošnji resursa. U istom svetlu, nakon ustaljene navike poput ove, sve više ćemo razmišljati i o ostalim načinima na koje bismo mogli da damo svoj doprinos zaštiti životne sredine.
Održiva infrastruktura
Održiva infrastruktura podrazumeva dizaniranje i uređenje infrastrukture na način koji maksimalno štiti okolinu. Drugim rečima, nastoji se da dok gradimo nove zgrade i objekte, u isto vreme obnavljamo zelene površine koje smo zauzeli. Zato se sve više govori o stambenim zgradama sa drvoredima u dvorištu, zelenim površinama na slobodnim mestima i cvetnim baštama i terasama.
Ušteda vode
Vodene površine prekrivaju 71% Zemljine ukupne površine. Međutim, ne dopustimo da nas ovo zavara, jer je samo 1,2% ukupne količine vode na svetu u stvari voda koja se može konzumirati. U tom smislu, što više vode budemo štedeli, to ćemo duže čuvati našu životnu sredinu.
Na kraju, važno je napomenuti da je od velike važnosti to kako gledamo na svet oko nas, a to podrazumeva hranu i piće, otpad, infrastrukturu, i sve ono sa čim smo u posrednoj ili neposrednoj interakciji. Dakle, način na koji se ophodimo prema svim ovim stvarima bi trebalo da vodi višim ciljevima kao što su zaštita, očuvanje, unapređenje, i vrednovanje naše sredine kao izvora našeg zdravijeg, kavlitetnijeg i srećnijeg života!
